Skup­šti­na Ko­so­va ni iz tre­ćeg po­ku­ša­ja ni­je uspje­la ni da odr­ži za­sje­da­nje ka­ko bi ras­pra­vlja­la o de­mar­ka­ci­ji gra­ni­ce sa Cr­nom Go­rom. U klu­pa­ma ni ju­če ni­je bi­lo po­sla­ni­ka Srp­ske li­ste, a na za­sje­da­nju ni­je bi­lo pre­vo­da na srp­ski je­zik.
Pred­sjed­nik Sa­ve­za Cr­no­gor­ca Ko­so­va i Me­to­hi­je Vu­či­na Po­po­vić po­ru­čio je ju­če da za ko­sov­sko-me­to­hij­ske Cr­no­gor­ce ne po­sto­ji ni­ka­kva gra­ni­ca iz­me­đu tzv. Ko­so­va i Cr­ne Go­re, već je ri­ječ o ad­mi­ni­stra­tiv­nom pre­la­zu. On je po­zvao pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re Fi­li­pa Vu­ja­no­vi­ća i pre­mi­je­ra Du­ška Mar­ko­vi­ća da po­vu­ku pri­zna­nje la­žne dr­ža­ve Ko­so­vo.
– Pre­ma to­me šta god pot­pi­si­va­li Fi­lip Vu­ja­no­vić i sa­mo­zva­ni pred­sjed­nik tzv. Ko­so­va Ha­šim Ta­či, za ko­smet­ske Cr­no­gor­ce ne­ma ni­ka­kav oba­ve­zu­ju­ći ka­rak­ter. Mi ne pri­zna­je­mo Ko­so­vo za dr­ža­vu, i to ko­nač­no mo­ra da bu­de ja­sno i Pri­šti­ni i Pod­go­ri­ci, ali i me­đu­na­rod­nim fak­to­ri­ma u po­kra­ji­ni. Umje­sto Si­zi­fo­vog po­sla, pre­po­ru­ču­je­mo vla­sti­ma u Pod­go­ri­ci da se za­lo­že za ob­na­vlja­nje cr­no­gor­skih gro­ba­lja u Me­to­hi­ji ko­ja su pre­o­ra­na od stra­ne Ta­či­je­ve i vla­sti Ra­mu­ša Ha­ra­di­na­ja. Tra­ži­mo da se vra­te spo­me­ni­ci Pe­tru Dru­gom Pe­tro­vi­ću Nje­go­šu i Vu­ku Ka­ra­dži­ću u cen­tru Pri­šti­ne, jer su oni iz­vor­ni sim­bo­li je­di­nog pra­vog cr­no­gor­stva. Još jed­nom ape­lu­je­mo na cr­no­gor­sku vla­du da pre­i­spi­ta, od­no­sno po­vu­če, od­lu­ku o pri­zna­nju Ko­so­va, tvo­re­vi­ne na­sta­le na kr­vi i pro­go­nu 30.000 Cr­no­go­ra­ca – is­ti­če Po­po­vić.
Pod­sje­ća da su Al­ban­ci uz odo­bre­nje NA­TO-a 1999. po­či­ni­li ge­no­cid nad me­to­hij­skim Cr­no­gor­ci­ma, po­biv­ši i pro­tje­rav­ši ih sve do jed­no­ga iz Pe­ći, Is­to­ka, De­ča­na, Đa­ko­vi­ce, Pri­zre­na, Kli­ne, ali iz svih osta­lih op­šti­na u po­kra­ji­ni.
– Pod­sje­ća­mo cr­no­gor­ske gla­va­re Fi­li­pa Vu­ja­no­vi­ća i Du­ška Mar­ko­vi­ća da su ku­će Cr­no­go­ra­ca spa­lje­ne do te­me­lje, a nji­ho­va ima­nja u Me­to­hi­ji i na­kon 19 go­di­na uzur­pi­ra­na i ne­za­ko­ni­to se ko­ri­ste od stra­ne Al­ba­na­ca. Dr­ža­va Cr­na Go­ra ima mo­ral­nu i sva­ku dru­gu oba­ve­zu da pre­ma pri­vre­me­nim in­sti­tu­ci­ja­ma si­ste­ma u Pri­šti­ni sli­je­di put Sr­bi­je. Ne sa­mo za­to što je KiM te­ri­to­ri­ja Sr­bi­je, pre­ma Usta­vu Sr­bi­je i pre­ma sta­vu Uje­di­nje­nih na­ci­ja kao krov­ne svjet­ske in­sti­tu­ci­je, već za­to što ni­ko ne­ma pra­va ni da se od­ri­če Me­to­hi­je u ime gra­đa­na Cr­ne Go­re. Ri­ječ je o te­ri­to­ri­ji ko­ja je od 1912. do 1945. pri­pa­da­la Cr­noj Go­ri i Cr­na Go­ra je sa Me­to­hi­jom u svom sa­sta­vu ušla u za­jed­ni­cu sa Sr­bi­jom 1918. go­di­ne. U tim gra­ni­ca­ma je tre­ba­lo i da se ra­sta­ne­mo 2006, kad je već ne­ko bio ri­je­šio da raz­dva­ja dva oka u gla­vi – is­ti­če Po­po­vić.
Da bi za­kon o de­mar­ka­ci­ji bio usvo­jen po­treb­no je da za nje­ga gla­sa 80 od 120 po­sla­ni­ka, a ju­če se na za­sje­da­nju po­ja­vi­lo njih 67.
Po­sla­ni­ci su, ka­ko pre­no­si Te­le­vi­zi­ja Ko­so­va, do­go­vo­ri­li da se iz­bje­ga­va ši­ra ras­pra­va o na­cr­tu za­ko­na o de­mar­ka­ci­ji sa Cr­nom Go­rom. Po­tom je za­tra­že­na pa­u­za, ka­ko bi Ko­mi­si­ja za spolj­ne po­slo­ve u na­crt za­ko­na o raz­gra­ni­če­nju uvr­sti­la i do­go­vor vla­da­ju­će al­ban­ske ve­ći­ne i DSK. Na­kon pa­u­ze po­sla­ni­ci se ni­je­su ni sa­sta­ja­li, a sa­op­šte­no je da se za­sje­da­nje od­la­že do dalj­njeg.
M.S.


Vla­ho­vić: Šte­tan i neo­d­go­vo­ran od­nos vla­sti

Član Glav­nog od­bo­ra De­mo­sa Vu­ka Vla­ho­vi­ća oci­je­nio je da ne­dav­na de­kla­ra­ci­ja ko­ju su pot­pi­sa­li Ha­šim Ta­či i Fi­lip Vu­ja­no­vić, ko­jom se po­zi­va ko­sov­ski par­la­ment da ra­ti­fi­ku­je spo­ra­zum o de­mar­ka­ci­ji gra­nič­ne li­ni­je iz­me­đu Cr­ne Go­re i Ko­so­va, pred­sta­vlja no­vu jef­ti­nu pred­sta­vu za jav­nost u re­ži­ji vla­da­ju­će stran­ke.
– Kraj­nje je neo­bič­no da pred­sjed­nik jed­ne dr­ža­ve po­zi­va par­la­ment dru­ge da uči­ni ovo ili ono, tim pri­je što se ra­di o Vu­ja­no­vi­ću, ko­ji ta­kav pri­stup ni­ka­da ni­je po­ka­zi­vao čak ni pre­ma cr­no­gor­skom par­la­men­tu. Sle­de­ća ne­lo­gič­nost i do­dat­na kon­fu­zi­ja sa­dr­ža­ni su u di­je­lu tek­sta de­kla­ra­ci­je u ko­jem se pred­vi­đa mo­guć­nost obra­zo­va­nja rad­ne gru­pe ko­ja će ri­je­ši­ti even­tu­al­na spor­na pi­ta­nja, i to na­kon za­vr­še­nog po­stup­ka ra­ti­fi­ka­ci­je u par­la­men­ti­ma! Ova, do­sad ne­za­bi­lje­že­na i me­đu­na­rod­nom pra­vu ne­po­zna­ta prak­sa, da se spor­na pi­ta­nja rje­ša­va­ju na­kon spro­ve­de­ne ra­ti­fi­ka­ci­je ugo­vo­ra po­ka­zu­je da je vla­da­ju­ća eli­ta u pot­pu­no­sti iz­gu­bi­la kom­pas u vo­đe­nju dr­ža­ve, te da se ba­ga­tel­no i kraj­nje neo­zbilj­no od­no­si pre­ma pi­ta­nji­ma od naj­vi­šeg na­ci­o­nal­nog in­te­re­sa, jer se pi­ta­nje oču­va­nja te­ri­to­ri­jal­ne cje­lo­vi­to­sti u sva­koj ozbilj­noj ze­mlji tre­ti­ra kao pr­vo­ra­zred­no – ka­že on.